Baba veštica

Iako su decu u prošlosti plašili vešticama, babarogama i drugim izmišljenim likovima, deca su volela igre u kojima se oni  spominju.  Ovo je jedna takva igra   u kojoj deca igraju uloge i na kraju se vijaju. Igrala se na otvorenom prostoru ( ulica, dvorište vrtića).

 

Deca među sobom na početku igre biraju baba-vešticu i majku, a svi ostali su deca. Igra počinje tako što su majka i deca na jednoj strani, a na drugoj strani, nekoliko metara od njih, čuči baba-veštica u svom podrumu. Najpre se mama obraća deci:                                                                                                          Mama: – Operite deco ruke ( deca prave pokrete kao da peru ruke).             Mama: – Umjete se i očešljajte  (deca peru lice i češljaju se).                       Mama: – Idite u podrum po dedine čizme ( deca odlaze prema podrumu i, kada dođu do veštice, trčeći se vraćaju, vičući uplašeno u glas).                                      Deca: – Mama, mama, tamo je veštica! Mi se bojimo!                                               Mama: – Nemojte se bojati, idem i ja sa vama u podrum.                                     Mama: – Veštice, šta jedeš?                                                                                           Veštica: – Ljudsko meso.                                                                                                Mama: – Šta piješ?                                                                                                         Veštica_ – Ljudsku krv.                                                                                                 Mama: – Na čemu spavaš?                                                                                         Veštica: – Na ekserima.                                                                                                Mama: – Od čega ti je jastuk?                                                                                     Veštica: – Od igala.                                                                                                        Mama: – Od čega ti je pokrivač?                                                                                  Veštica: – Od zmija i guštera.                                                                                    Mama: – U koliko sati dolaziš?                                                                                   Veštica: – U tri sata. ( veštica sama bira vreme koje hoće.)

Pošto su čula veštičin odgovor, deca se hvataju u kolo i hodajući u krug pevaju pesmu:

Jedan sat prolazi, veštica ne dolazi,                                                                            Dva sata prolazi, veštica ne dolazi,                                                                               Tri sata prolazi, veštica nam dolazi!

Čim deca izgovore onaj sat koji je veštica rekla ( u ovom slučaju je to treći sat), veštica potrči prema njima. Dok deca beže, ona pokušava da uhvati jedno. Dete koje veštica uhvati u ponovljenoj igri ima ulogu veštice. Veštica tada dobija ulogu mame, a mama ulogu deteta. Na taj način više dece prolazi kroz uloge.

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: